Intervju: dr Igor Perišić, Institut za književnost i umetnost

Koji je značajan trenutak tokom Vašeg teorijskog rada koji biste izdvojili a da je važan za LGBT+ zajednicu?

Napisao sam više književnokritičkih i teorijskih ogleda koji se bave kvir temama i likovima u književnosti. Ove godine nameravam da ih saberem u knjigu, zasad neotkrivenog naslova. Mislim da će to biti važno i za LGBT+ zajednicu, ali i za srpsku književnu misao. Naime, videće se koliko su kvir pitanja – naravno ne pod tim imenom – prisutna odavno, skoro vek i po otprilike, u srpskoj književnosti i kulturi.

Šta za Vas znači bolja pozicija LGBT+ osoba?

Znači realno-utopijsko stanje kada će, primera radi, navijač i „peder“ da sede ispred dragstora, piju pivo i pričaju o ljubavi ili o tačnoj razdaljini između Vašingtona i Pekinga. Već znam za neke izolovane slučajeve.

Na koji način bi pozicija LGBT+ osoba mogla biti bolja?

Pre svega, rad u medijima, i to onim tabloidnim. Nacionalne televizije, čak i u nekim rijaliti programima, počele su da provlače emancipatorske politike u odnosu na LGBT+ osobe. Ali, i dalje – da li slučajno – dešavaju se ekscesi u štampanim medijima u vidu senzacionalističkih naslova koji ugrožavaju mukotrpno osvajanu slobodu. Nisam pobornik nikakvih zabrana, ali svakako jesam zagovornik izvesnih regulatornih mehanizama. Za te svrhe, predložio bih parafrazu naše himne: Bože, pravne države za sve!

Koliko su LGBT+ osobe vidljive u našem društvu?

„Iz aviona“ vidljiva je premijerka. Međutim, kontraverzno je pitanje koliko ovakva, čini se, oktroisana emancipacija doprinosi da LGBT+ osobe u malim sredinama budu ohrabrene političkim „autovanjem“ s vrha. Bivajući po srpskim svadbama i sahranama, sklon sam ipak da prevagnem na stranu da je to korisno. Moj uzorak javnog mnjenja govori da je Ana Brnabić počela da se percipira kao – pod velikim znakovima navoda – normalna lezbejka. Od toga nema mnogo koraka ka uvažavanju i poštovanju. Sa svoje strane, i premijerka treba da učini zakonski još nešto da ubrza te korake.

A koliko su problemi ove zajednice vidljivi u kulturi, umetnosti i medijima?

Ne pratim, al’ čujem da u novim TV serijama ima tematizacije tih problema. To treba prosto pozdraviti, bez ikakve namere za nametanjem. Umetnost je na svom dejstvenom koncu uvek humanistička, nema tu velikih ideologija. Vidim i da se u savremenoj književnosti sve više piše o neheteronormativnim temama. Moglo bi se reći da se formira nova generacija pisaca kvir ili identitetske književnosti. Reč je o mladim ljudima koji su napisali veoma dobre romane (Dragoslava Barzut: Papirne disko kugle, Bojan Krivokapić: Proleće se na put sprema, Stefan Mihajlovski: Ispod grla).

Da li smatrate da aktivizam za prava LGBT+ zajednice treba u većoj meri prepoznati kao kulturu otpora ili kao popularnu kulturu?

I jedno i drugo. Mislim da su važni i aktivistički oblici delovanja, ili kultura nepristajanja na propisane forme življenja, ali i jedan Bora Drljača koji podržava istopolne brakove, ma kakvi bili motivi za taj čin. Kultura otpora treba da bude i institucionalna i popularna.

Da li je važno sebe staviti u identitetsku kategoriju?

Kao liberal, mislim da je to, kao i sve ostalo, pitanje ličnog izbora. Svako ima pravo da bude apsolutno sve što oseća, ali i pravo da bude izvan identitetskih kategorija, pa i slobodu da ga ne zanimaju takve kategorije. S druge strane, duboko verujem da osoba koja prihvata neki od LGBT+ identiteta u isto vreme može da bude, recimo, i Srbin i pravoslavac i pobornik „porodičnih vrednosti“.

Koji termin iz širokog spektra (interpolna osoba, kvir, rodna ekspresija…) je najteže približiti?

Sve što se tiče prefiksa „inter“ i „trans“. Budući da verujem da se u jezičkim nevoljama kriju i društvene nezgode, mislim da – uprkos lepoj različitosti ljudskih subjektivnosti – treba raditi na uopštavanju, pojednostavljivanju ili „posrbljavanju“ tih identitetskih oznaka. U tom smislu, i u beskonačnom produžavanju akronima „LGBT…“ postoji opasnost da skraćenica uskoro postane vizuelno neuhvatljiva i time nerazumljiva.

Kako biste objasnili razliku između roda i pola? Kolika je važnost rodnih uloga?

Barem u polju tzv. intelektualne elite, za odgovor na ovo pitanje ne treba mnogo mudrosti, čak ni preterane informisanosti. Lepo je to objasnila Džudit Batler, odskora počasna doktorka Univerziteta u Beogradu. Pol je u domenu biologije, rod u domenu društva i kulture. Ali i jedno i drugo je fluidno, i na tome treba neprestano insistirati, uprkos obnovi tvrdih biologicističkih, konzervativnih narativa o nemogućnosti suštinske promene pola koji, paradoksalno, u poslednje vreme više dolaze s leve strane srpskog ideološkog spektra.

Na koji način reagujete kada Vi ili Vama bliska osoba doživi diskriminaciju?

Jedan moj gej prijatelj doživeo je fizičko zlostavljanje uzrokovano homofobijom. Prijavili smo slučaj organizaciji „Da se zna“, koja je preuzela dalji postupak.