Kako su se spojili ljubav prema ekonomiji i aktivizmu?

Kako se završila još jedna školska godina, srednje škole iz Sombora su nam predstavile svoje đake generacije koji su, uprkos online nastavi, nizali mnoge uspehe.  Učenica generacije u Srednjoj ekonomskoj školi u Somboru je Anja Alanov. 

Tituala đaka generacije nije mala stvar, ali kako Anja kaže, kod nas se to ne ceni dovoljno, uglavnom te vršnjaci zavidno gledaju i imaju neku distancu od tebe. Na početku srednje škole nije ni zamišljala da će biti đak generacije jer, kako sama kaže, znala je koliko je ekonomija zahtevna i kakvi su profesori u školi. Sama je sebe motivisala da uvek sve stigne i da da maksimum, iako kaže kako su neki profesori znali biti vrlo nepravedni i nekorektni prema učenicima. Anja takođe spominje i loše komentare od strane ostalih učenika poput različitih pogrdnih imena i stalnog ismevanja, zbog čega je imala problema na početku.  Vršnjacima je Anja bila čudna jer je ozbiljno shvatala svoje obaveze u školi i zato što je uvek imala vremena i za vannastavne aktivnosti.  Za svoj uspeh smatra da je zaslužno to što se pronašla u ekonomiji i što ju je zavolela, pa joj učenje nije padalo teško. Podršku je imala od profesorke srpskog jezika i uglavnom starijih profesora koji cene pravo znanje i zalaganje za školu.

Pored toga što je odlična učenica Anja je i volonterka u mnogim somborskim organizacijama. Volontirala je u Narodnom pozorištu Sombor, Centru za razvoj zajednice LINK i članica je međunarodne mreže YU Peace koja se bavi izgradnjom mira.  Zahvaljujući svojoj predanosti, Anja je bila na razmenama u Švajcarskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,  gde joj je cilj bio da se izbori za jednakost među svojim vršnjacima, smanjenje diskriminacije i veće prilike za mlade. U aktivističkom svetu je zadržalo najviše to što se ceni njeno mišljenje, upoznaju ljudi sličnih shvatanja i mišljenja kao i to i što može da se bori za ono što je značajno mladima iz njene sredine.  Aktivizam joj je doneo veće samopouzdanje, bolju organizovanost zbog velikog broja aktivnosti u kojima je učestvovala, kao i to što je pronašla grupu ljudi koja je razume i podržava u svakom njenom koraku.  Kao jednu od omiljenih uspomena Anja spominje morski kamp YU Peace gde je upoznala mnoge divne ljude iz drugih država i shvatila koliko smo svi zapravo različiti i posebni na svoj način. Nažalost, aktivizam se ne ceni, uglavnom su mladi aktivisti na meti društva i nisu prihvaćeni.  Ali pored svega toga spominje i lepe primere gde su ljudi pohvalili rad mladih i njihov trud da nešto promene, što jako puno znači i daje snagu.  Anja kaže da se pronašla u aktivističkom svetu zato što oseća potrebu da svima obezbedi jednake mogućnosti i zato što je boli nepravda koja je nažalost veoma zastupljena u današnjem svetu. Naučila je da ceni nematerijalna dobra i shvatila da će joj se sve ove aktivnosti isplatiti jednog dana. Njeni vršnjaci ne misle tako, Anja kaže da je nažalost većina njih vrlo pasivna i očekuje sve na tacni. Promovišu se pogrešni sistemi vrednosti  gde je sasvim okej konzumiranje opojnih supstanci i kršenje zakona, što pravi velike probleme.

Anja za kraj ima da poruči mladima da sve mogu da postignu samo ako se dobro organizuju, imaju volju i želju za to što rade. Kako kaže, ona je imala sreću da joj se društvo bavi istim aktivnostima, tako da je sve uspela da postigne, a usput i da bude korisna. Želi da poruči da su mladi uvek dobrodošli u nevladinim organizacijima i da će se možda tu pronaći. A kada je u pitanju učenje treba samo biti uporan i obeležiti svoje ciljeve, pratiti snove i ne preforsirati se jer je zdravlje na prvom mestu.  Treba da budete ono što jeste jer sve što radite, radite za sebe i niko drugi se neće boriti toliko za vas kao što vi možete.