Yupeace mirovni kamp 2021.
Nakon prošlogodišnje pauze, uz velike napore Komiteta za demokratiju i osnovna ljudska prava iz Kelna, kao i naših organizacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, uspeli smo realizovati mirovni kamp na moru. Kamp je realizovan od 24. do 31. jula 2021. godine, u mestu Seget Donji, u Hrvatskoj.
Po prvi put ove godine na kampu sa mladima iz Tuzle, Gornjeg Vakufa-Uskoplja, Vukovara, Srebrenice i Sombora, učestvovali su i mladi iz Brčkog okupljeni u neformalnoj Mreži Mladi ujedinjeni u miru (YUPeace). Centar za razvoj zajednice LINK iz Sombora, ove godine je na morski kamp poveo 14 mladih. Sombor je jedini grad iz Srbije koji predstavlja našu državu u okviru projekta „Odmor od rata – izgradnja mira“, mirovnog projekta koji već 27 godina unazad pomaže da se mladi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bolje razumeju i druže bez obzira na različitosti, učeći ih kako da se sa prošlošću pomire ali i tome šta mogu učiniti za svoju bolju budućnost.
Preduzete su sve mere kako bismo sve vreme kampa bili sigurni da smo zdravi – pre dolaska svaki od 61 učesnika uradio je PCR test, te smo u kamp svi ušli „negativni“. Svakog drugog dana samostalno smo se testirali brzim testovima koje je takođe obezbedio Komitet. Poštovali smo sva propisana pravila i maksimalno bili upućeni jedni na druge.
Za 7 dana kampa mladi su kroz radionice razgovarali o veoma važnim temama – empatiji, solidarnosti, o tome kako su se nosili sa prošlogodišnjom izolacijom, a potom su zakoračili u nešto ozbiljnije teme. Govor mržnje i medijska manipulacija bile su uvod u radionice koje su usledile u narednim danima. Na kampu smo ugostili i Ajnu Jusić, osnivačicu udruženja „Zaboravljena djeca rata“, po čijoj životnoj priči je rađen film „Grbavica“ koji se bavi veoma važnom i premalo zastupljenom temom – posledicama koje je ratno silovanje ostavilo na majke i decu rođenu nakon tog strašnog zločina.
Azir Osmanović, voditelj grupe mladih iz Srebrenice, jedan je od ljudi koji su preživeli genocid u Srebrenici, izgubivši 25 članova svoje porodice. Azir je objavio knjigu: „Od Srebrenice do svjetla na kraju tunela“, u kojoj je detaljno opisao život običnih ljudi u periodu 1992 – 1995, život prožet raznim poteškoćama – od gladi koja je vladala, preko organizovanja obrazovanja u enklavi onda kada nije bilo ni uslova za najosnovnije ljudske potrebe, preko stalnog bega do konačnog rastanka od porodice. Osvrćući se na ove teme, trudili smo se da mladima damo primer kako se mogu aktivirati i kroz svoje angažovanje svakodnevno poboljšavati život u svojim zajednicama. Jedan od mladih koji im je ispričao svoju priču jeste i Tahir Žustra, novinar NoveBH, onaj koji svojim objektivnim pričama donosi bolje sutra za sve te „obične“ ljude čije priče donosi na male ekrane.
Jedan dan su se i mladi oprobali u vođenju radionica – pa smo tako imali dramsku radionicu, radionicu pružanja prve pomoći, radionicu na kojoj smo pričali o hidžabu, a za kraj imali smo i dve plesne radionice – učili smo baćatu i folklor.
Na samom kraju ovog divnog druženja, mladi su se prvi put razdvojili po gradovima kako bi definisali probleme sa kojim se susreću svako u svojoj sredini. Nakon njihovih izlaganja, došli smo do zaključka da mladi iz svih gradova imaju slične probleme, te smo onda zajednički pokušali da iznađemo rešenja, sretni jer ćemo se u budućim delovanjima baš zato još bolje oslanjati na druge. Nakon ove radionice, iscrtali smo cegere sa odgovorima na pitanje: „Šta ja činim za mir?“ i poslali smo ove cegere nemačkoj organizaciji Renovabis, prijateljima našeg projekta, koji će naše cegere izložiti sa mnogim drugima koji su im pristigli iz raznih krajeva sveta.
Mladi su na kampu takođe uživali u druženju na plaži, sportskim aktivnostima i izletu u Trogir.
Uspeli smo da svi budemo i ostanemo zdravi, da i ove godine sa preko 60 mladih razgovaramo o veoma važnim temama, da se zavolimo u različitostima i da se baš jako teško rastanemo nakon ovih magičnih 7 dana zajedničkog rada i druženja…
